Sveti velikomučenik Dimitrije

Sveti velikomučenik Dimitrije

Ovaj slavni i čudotvorni svetitelj rodi se u gradu Solunu od roditelja blagorodnih i blagočestivih. Izmoljen od Boga od bezdetnih roditelja Dimitrije beše jedinac sin njihov, zbog čega bi s velikom pažnjom odnegovan i vaspitan. Njegov otac beše vojvoda Solunski; pa kad mu otac umre, car postavi Dimitrija za vojvodu na mesto oca. Postavivši ga za vojvodu hristoborni car Maksimijan naročito mu preporuči da goni i istrebljuje hrišćane u Solunu. No Dimitrije ne samo ne posluša cara nego, naprotiv, javno ispovedaše i propovedaše Hrista Gospoda u gradu Solunu. Čuvši to car veoma se ogorči na Dimitrija, pa kada se jednom vraćaše iz rata protiv Sarmata, car Maksimijan svrati u Solun naročito, da stvar ispita. Prizva, dakle, car Dimitrija vojvodu i ispitivaše ga o veri. Dimitrije javno pred carem prizna da je hrišćanin, i uz to još izobliči carevo idolopoklonstvo. Razjareni car baci Dimitrija u tamnicu. Znajući šta ga čeka Dimitrije uruči sve svoje imanje svome vernome poslušniku Lupu, da razda sirotinji, i ode u tamnicu veseo, što mu predstojaše stradanje za Hrista Gospoda. U tamnici mu se javi angel božji i reče mu: „mir ti, stradalče Hristov, mužaj se i krepi se!“ Posle nekoliko dana posla car vojnike u tamnicu da ubiju Dimitrija. Vojnici nađoše svetitelja Božjeg na molitvi, i izbodoše ga kopljem. Telo njegovo uzeše hrišćani potajno i sahraniše česno. Iz tela stradalca Hristova poteče celebno miro, kojim se mnogi bolesnici izlečiše. Uskoro nad moštima bi podignuta mala crkva. Neki velmož Ilirski Leontije bejaše bolestan od neizlečive bolesti. On priteče moštima sv. Dimitrija s molitvom, i bi potpuno isceljen. Iz blagodarnosti podiže Leontije mnogo veću crkvu na mesto stare. Svetitelj mu se javi u dva maha. Kada car Justinijan htede preneti mošti svetiteljeve iz Soluna u Carigrad, iskočiše plamene iskre od groba i ču se glas: „stanite, i ne dirajte!“ I tako mošti sv. Dimitrija ostaše zauvek u Solunu. Kao zaštitnik Soluna sv. Dimitrije mnogo se puta javljao i mnogo puta spasao Solun od velike bede. Čudesima njegovim broja nema. Sv. Dimitrija smatraju Rusi pokroviteljem Sibira, koji je osvojen i Rusiji prisvojen 26. oktobra 1581. god.


Solun dični slavi svetitelja svoga
Dimitrija svetog, slugu višnjeg Boga. –
Dimitrije vojevoda,
Sluga Tvorca i Gospoda.
Sveti Pavle Solun suzama rošaše,
Dimitrije svojom krvlju zalevaše –
Dimitrije vojevoda,
Sluga Tvorca i Gospoda.
Suze apostola i krv mučenika
Solunu su slava, spasenje i dika. –
Dimitrije vojevoda,
Sluga Tvorca i Gospoda.
Proslavimo i mi Hristova vojnika,
Mirotočnog sveca, hrabrog mučenika,
Dimitrije vojevoda,
Sluga Tvorca i Gospoda.

RASUĐIVANJE
Čudo sv. Dimitrija Solunskog. Sv. Dimitrije bio je za života vojvoda Solunski, i ostao je to po smrti. Njegovo prisustvo u Solunu ljudi su osećali naročito prilikom velikih beda. On zaštićava grad, otklanja nevolje, odbija zavojevače, i pomaže svakome ko njegovo ime prizove. Evo jednog divnog slučaja njegove neobične pomoći ljudima u bedi. Jednom napadoše varvari na Solun, i ne mogoše ga uzeti. Gnevni zbog toga oni popleniše svu okolinu, i odvedoše u ropstvo dve krasne devojke, koje darovaše svome knezu. A devojke te znadoše dobro rukama da vezu. Kada knez vide neke njihove ručne radove, reče im: „čujem da u vašoj zemlji ima veliki Bog Dimitrije, i on velika čudesa tvori, izvezite na platnu lik njegov“. Devojke mu rekoše, da sv. Dimitrije nije Bog nego sluga Božji i pomoćnik hrišćanima, i najpre se opirahu da vezu lik svetiteljev, no kada im knez pripreti smrću, one zapoveđeno učiniše, i posao do dana sv. Dimitrija završiše. Uoči dana praznika, dakle, one obe gledahu u svoj vez i plakahu tugujući jedno zbog toga što taj praznik provode u ropstvu, a drugo zbog toga što vezeni lik svoga omiljenog svetitelja moraju da dadu nečestivom varvarinu. I moljahu se obe device sv. Dimitriju, da im oprosti. Tada se javi sv. Dimitrije, i uze obe devojke, kao negda angel proroka Avakuma, prenese ih u Solun i postavi u svoju crkvu. U crkvi se služaše svenoćno bdenije, i naroda beše vrlo mnogo. I saznavši za čudesno spasenje ovih hrišćanskih devojaka, svi proslaviše Boga i Njegovog velikog slugu i vojvodu sv. Dimitrija.

Napišite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*