Arhipastirska vaskršnja poruka 2016

Arhipastirska vaskršnja poruka 2016

IRINEJ PO MILOSTI BOŽJOJ EPISKOP MITROPOLIJE AUSTRALIJSKO-NOVOZELANDSKE SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE
Ljubljenom monaštvu, sveštenstvu, svim sinovima i kćerima, vernoj duhovnoj deci naše svete Crkve u Australiji i Novom Zelandu, iz očinskog srca prepunog vaskršnje radosti, čestitamo ovaj veliki i najsvetliji praznik pozdravljajući vas nadahnutim rečima Svetog Jovana Bogoslova:

I videh novo nebo i novu zemlju . . . Sveti grad, Novi Jerusalim,
kako sa neba silazi od Boga, opremljen kao nevesta koja se ukrasila za svoga muža.
Onda čuh silan glas sa prestola kako govori:
„Evo, Božji šator je sa ljudima i Bog će prebivati među njima.
Oni će biti Njegov narod i sâm Bog će biti s njima.
On će im obrisati svaku suzu iz očiju i više nikad neće biti smrti,
ni jada, ni jauka, ni bola više neće biti, jer je prošlo ono što je bilo.“
(Otkrivenje 21,1-4)

HRISTOS VASKRSE!

Najljubljeniji da bi nam sâm Vaskrsli Gospod, koji je izvor života, i to života u izobilju, večnoga života, otvorio duhovne oči i izoštrio sva naša Bogom dana čula, moramo svesno da se opredelimo za život u Hristu, jer je On nas prvi zavoleo, stvorivši nas kao produženje Sebe – Svoje Ljubavi – u ovom svetu i u ovom veku. No ovaj svet, koji je Gospod stvorio i zapečatio Svom ljubavlju i lepotom (1. Moj. 1,31), zahteva od nas punu saradnju sa Pobedonosnim Bogočovekom kako bismo radosno ušli u Božji šator i bili Njegov narod i da bi On bio sa nama i mi živeli po volji Njegovog Oca Nebeskoga i u Njegovoj pobedi.

Međutim, u ovom svetu još uvek biva mnogo teškoća i nevolja jer mnogi ne žele da prihvate Božju ljubav i time Njegovu pobedu nad poslednjim neprijateljem – smrti! Radije bi živeli sami po sebi i bez Gospoda. Tvorčev red i poredak su zaboravljeni u mnogim savremenim društvima. Evo i kod nas u Australiji i Novom Zelandu mnogo je onih koji su možda i nehotice postali saučesnici u savremenoj jeresi sekularizma, oni koji žive sa svetom kao mirjani t.j. svetovnjaci, a ne laici sa Bogom i po Božjoj spasonosnoj volji. Molitva, koja se sve više i više zabranjuje u javnom prostoru, se razumeva kao naporno traganje ispraznih religija, umesto kao neograničeni prostor i vreme u kome se zaustavljamo i punimo pluća nadahnućem Duha Svetoga, u kome slobodno dišemo istinskom verom, odgovorno razmišljamo i ispunjavamo se Njegovm ljubavlju.

Smisao samog čoveka a time i zajednice, braka, roditeljstva i porodice, koji su nepokolebljivi temelji svakog zdravog, celishodnog društva potiču od samoga Oca Nebeskoga i nalaze svoje savršenstvo u ikonolikosti međusobnog opštenja Svete Živonačalne Trojice. Danas se sâm smisao života brzo uklanja i biva zamenjen izobličenim društvenim senkama u kojima se teško može prepoznati narod Božji, oni koji se sabiraju oko Njega u šatoru Njegovom. Umesto sabiranju oko svetosti života u Njegovoj skiniji, decu nam danas uče o samoizolaciji u tzv. „bezbedni prostor“ u kome majka i otac nisu više potrebni; u kojoj brak koji je po volji Božjoj nije više bitan; u kojoj brat i sestra nisu više integralni deo našeg postojanja. Čovek je za ovaj svet samo pojedinac, individua, koji živi sam po sebi kao samostalno i samačko biće, bez međusobnog delenja Bogom danih darova i života, sasvim lišen svetosti zajednice.

Jedino u Crkvi, koja je Majka naša, još ima mesta za našu slobodu. Iako, po Sv. apostolu Pavlu, moramo znati kako „se treba vladati u Domu Božjem, koji je Crkva Boga živoga, stub i osnova istine“ (1 Tim. 3,15). Samo u Crkvi, iako nosimo ožiljke ovoga sveta, možemo odlučivati o sebi i drugima prema pravim kriterijumima i odgovoriti na pitanje: Kakvu nam nadu može Crkva ponuditi u odbrani od takvog oblika sekularizma? Znajući da je nas radi Hristos dozvolio da Ga svetske sile prikuju na drvo krsta i da se nas radi prepustio u savršenoj poslušnosti svom Ocu do same smrti, e da bi Ad razorio i vaskrsao iz mrtvih. Srevši se sa Vaskrslim Hristom saznajemo da je Gospod uklonio okove sebičnosti i pojedinačnosti, ostvarujemo se kao ličnosti. Naše razumevanje ličnosti je ono u kojem „lice“ predstavlja događaj nesvodljive jedinstvenosti i slobode od bilansa stvorene prirode. Samo čovek može da živi životom samopredajućeg bića koje se nudi u ljubavi, dok individua nije u stanju da podeli svoje darove nemajući drugog sa kojim bi ostvarila međusobni odnos. „Jer Kain“, po Sv. despotu Stefanu Visokom, „ljubavi tuđ, Avelju reče: „Iziđimo u polje“.“ (Slovo Ljubve – 1. Moj. 4,8). Zaista, najveće dobro nije sreća pojedinca, već život zahvalnosti, radosti i predavanja.

„Jer je prošlo ono što je bilo“, ogrehovljenost ovoga veka, i postajemo svesni, mnogo nam voljena deco duhovna, da se upravo ovde i sada ostvaruje „novo nebo i nova zemlja. . . Sveti grad, Novi Jerusalim“ u kome će Vaskrsli Gospod „obrisati svaku suzu iz očiju i više nikad neće biti smrti“. Toga radi pevajući od srca, „Blistaj se! Blistaj! Novi Jerusalime! Jer slava Gospodnja na tebi zasija. Likuj sada i veseli se, Sione . . .“ radosno vas pozdravaljmo, jer Život živi!

HRISTOS VASKRSE!
VAISTINU VASKRSE!
Dano u Sidneju, o Vaskrsu 2016. godine.
Vaš iskreni molitvenik pred vaskrslim Hristom,
+IRINEJ
Episkop Mitropolije australijsko-novozelandske

Napišite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*